M. Sc. Marija Končar
Izvor PITAJTE DEFEKTOLOGA
pitajtedefektologa/razvojgovora

Razvoj govora

 

Govor je sredstvo komunikacije među ljudima. Govor je samo jedan oblik jezika u kome se upotrebljavaju artikulisani zvuci i reči da bi se saopštile misli i osećanja.

Za normalan govorni razvoj potreban je niz organskih, psihičkih i socijalnih činilaca. Organski preduslovi za razvoj govora su: formiran govorni aparat, dobar sluh, morfološko i funkcionalno sazrevanje moždane kore. Kao najvažnije psihičke faktore, koji su direktno povezani sa razvojem govora, istraživači navode: razvijenost opažanja, predstava, učenja, mišljenja i sposobnosti koje su u uzajamnoj vezi sa govorom i emocionalna stabilnost. Kao najvažniji socijalni činioci izdvajaju se: socijalni govorni uzor koji je blizak detetu i stimuliše imitaciju, govorna kulturna sredina, ukupna aktivnost deteta i njegovo doživljavanje.

 

Faze razvoja govora

• Prelingvistička faza je razvojno prva faza u govornom razvoju, koja pored ranog opažanja i razumevanja govora, uključuje plač, vokalizaciju, brbljanje i slučajne imitacije glasova bez razumevanja njihovog značenja.
• Lingvistička faza je faza kada se javlja prva reč, zatim se kako dete raste dolazi i do uvećanja rečnika, da bi na kraju došlo do razvoja rečenice. U literaturi nailazimo da postoje dva skoka u razvoju rečnika, prvi se javlja na uzrastu od 16 do 20 meseci, a drugi pri starosti od 24 do 36 meseci. Više od 55% dečijeg govora čine imenice, zamenice i glagoli.
• Fonološki razvoj se u ranim godinama postepeno razvija. Dete razvija osobine govora (akcenat, intonacija, ritam,…) sve dok ne postane sposobno da razume i samo stvori varijaciju svog maternjeg govora. U ovoj fazi je primetan veliki uticaj socijalne sredine. Dete uzrasta 4-5 godina, u fazi kada stalno zapitkuje ubrzano razvija govor, a u istovreme bogati saznanje o svetu koji ga okružuje, a samim tim i o osobinama svog govora.
• Razvoj morfološkog i sintaksičkog sistema, za učenje govora nije dovoljno usvajanje određenog broja glasova ili reči, već i struktura i pravila kako bi se formirala rečenica. Najpre deca upotrebljavaju jednu reč u značenju čitave rečenice (“telegrafski” govor), a kasnije počinju da prave složene rečenice. Dvogodišnja deca razumeju opšta pitanja koja traže odgovor “da” ili “ne”, i specifična pitanja koja počinju sa “gde”, “ko”, “šta”. Tek od treće godine počinju korektno da odgovaraju na pitanja “zašto”, “radi čega”. Prva opšta pitanja koja deca postavljaju su : “Mamina tašna?” , dok su prva specifična pitanja: “šta” i “gde”.
• Semantički razvoj podrazumeva razvoj procesa razumevanja i stvaranja značenja. Mnoge nove reči i njihova značenja dete usvaja uz pomoć roditelja koji ukazuju na predmete i imenuju ih.

 

 

Kako stimulisati razvoj govora?

Dete ranog uzrasta više razume nego što može reći, zato smo mi tu da pravovremenom stimulacijom razvoja govora napravimo razliku između aktivnog i pasivnog fonda reči. Deca vole da ponavljaju reči iako ih ponekad ne razumeju i njihovu pažnju u većini slučajeva možemo privući ritmom. Zbog toga se od bebećeg doba preporučuje pevanje različitih pesmica i brojalica. Razgovarajući sa detetom izgrađujemo i dopunjavamo detetove spoznaje, a samim tim i bogatimo njegov rečnik. Deca uče imitirajući, učeći po modelu tako da je važno vokalizovati (opisati) sve što radimo sa detetom, jer ona najbolje uče preko “žive” reči.

Pored razgovora sa decom, jako je bitno i čitati sa njima, samo čitanje priče može biti vaš ritual pred spavanje (ili neko drugo vreme u toku dana) kada zajedno birate knjigu, čitate je i razgovarate o pročitanom.

I ne zaboravite svako učenje, pa i učenje govora je lakše kroz igru

LITERATURA:
BRKOVIĆ A. (2011): RAZVOJNA PSIHOLOGIJA

M. Sc. Marija Končar
Izvor PITAJTE DEFEKTOLOGA
pitajtedefektologa/razvojgovora