Sopstvena kuhinja

Ishrana dece u predškolskim ustanovama, kao jedan od najvažnijih kriterijuma zdravlja i zadataka društva, zakonski je regulisana, propisana i detaljno definisana Pravilnikom o bližim uslovima i načinu ostvarivanja ishrane dece u predškolskim ustanovama (Službeni glasnik RS 39/18). Kao takva, ona ima:

1. zdravstvenu ulogu – pravilna ishrana predstavlja osnovu očuvanja i unapređenja zdravlja za ceo život, važan je faktor prevencije mnogih hroničnih nezaraznih bolesti i korekcije grešaka u porodičnoj ishrani.
2. vaspitno-obrazovnu ulogu – razvijanje pozitivnih navika, obrazaca ponašanja i formiranje kulture ishrane, kao sastavnog dela kulture življenja i negovanja zdravih stilova života.

Ishrana dece u predškolskoj ustanovi treba da zadovolji sledeće kriterijume:

1. zdravstvenu bezbednost hrane – zdravstveno ispravne namirnice (fizičko-hemijski i mikrobiološki ispravne namirnice);
2. sanitarno-higijenske uslove skladištenja i čuvanja namirnica, pripreme i distribucije gotovih obroka, u skladu sa principima dobre higijenske i proizvođačke prakse;
3. pravilan način pripreme i odgovarajući način serviranja hrane, u cilju postizanja odgovarajućeg estetskog izgleda hrane i povoljnog efekta na apetit kod dece.

Osnovni zadatak organizovane ishrane dece u predškolskim ustanovama je da se u zavisnosti od uzrasta i dužine boravka dece, obezbedi adekvatan unos energije, hranljivih i zaštitnih materija.
Prema Pravilniku o bližim uslovima i načinu ostvarivanja ishrane u predškolskoj ustanovi („Službeni glasnik RS“, 39/2018) za celodnevni boravak dece neophodno je obezbediti 75% energetskih potreba i 90% dnevnih potreba u sastojcima značajnim za pravilan rast i razvoj – proteinima, vitaminima i mineralnim materijama.

Na osnovu analiza obračuna hranljive i energetske vrednosti možemo potvrditi da planirani dnevni obroci u potpunosti zadovoljavaju propisane potrebe u energiji, hranljivim i zaštitnim materijama za decu predškolskog uzrasta.
Takođe, i da se program ishrane dece u našoj predškolskoj ustanovi zasniva na svim propisanim normama i načelima pravilne ishrane:

1. Optimalna ishrana – vodimo računa da se planiranim dnevnim obrocima i izbalansiranom ishranom obezbeđuju sve hranljive i zaštitne materije, u skladu sa propisanim Normativima ishrane dece u predškolskim ustanovama.
2. Raznovrsna ishrana – u dnevnim obrocima zastupljene su sve grupe namirnica, pri čemu prednost dajemo biološki vrednim namirnicama, naročito onima koje su manje zastupljene u porodičnoj ishrani.
   Naročito se ističe zastupljenost različitih vrsta mesa i mlečnih proizvoda, koje predstavljaju najbolji izvor nezamenljivih i neophodnih sastojaka za pravilan rast i razvoj dece.
   Zastupljenost povrća u obrocima je na visokom nivou, što je takođe od izuzetnog značaja, naročito u smislu korekcije porodične ishrane i formiranja pozitivnih navika u ishrani od najranijeg uzrasta.
3. Sezonska ishrana – izbor namirnica prilagođen je godišnjem dobu, pri čemu se trudimo da istaknemo i „vratimo u modu“ naše tradicionalne namirnice, čiju je vrednost i značaj potvrdila i dokazala savremena nauka o ishrani.
   U skladu sa sezonskim karakterom ishrane, sada prednost dajemo povrću, koje zbog svog sastava ima zaštitni i nutritivni efekat na naš organizam, ne samo što obezbeđuje organizmu čitavu riznicu vitamina i mineralnih materija, hranljivih tečnosti i vlakana, već i svojim bojama i mirisima blagotovorno utiče kako na raspoloženje, tako i na celokupno zdravlje.
   Paradajz, tikvice, krastavci, kupus, spanać i slično povrće je svakodnevno u dečijem tanjiru, bilo da ulazi u sastav supa, čorbica, musaka ili variva.
4. Uravnotežena ishrana – vodimo računa i o pravilnom dnevnom ritmu obroka, koji podrazumeva serviranje obroka u određenim razmacima od 2,5 do 3 sata, u skladu sa fiziološkim potrebama dece. Poštuju se i preporučene procentualne zastupljenosti u odnosu na ukupni dnevni obrok.

Doručak predstavlja prvi dnevni obrok koji se konzumira nakon dužeg perioda bez hrane i kao takav treba da „probudi“ naš mozak i telo, osveži organizam, omogući brzo dobijanje energije za predstojeće aktivnosti, podstakne rad organa za varenje…
Treba da podmiri 25% ukupnih energetskih potreba dece i pri tom da sadrži sve neophodne hranljive materije, naročito zaštitne.
Sveže voće ima visoku biološku vrednost – visok sadržaj sastojaka koji povoljno utiču na varenje hrane i iskorišćavanje hranljivih sastojaka, regulišu rad nervnog sistema, enzimsku aktivnost i rad endokrinih žlezda.
Najbolji fiziološki efekat ima kada se konzumira samostalno, kao poseban obrok, te ga stoga mi dajemo deci kao prepodnevnu užinu.
Ručak tradicionalno predstavlja glavni obrok i treba da obezbedi najviše energije i hranljivih materija. Međutim, imajući u vidu značaj povrća u smislu obezbeđivanja neophodnih zaštitnih materija i prevencije brojnih oboljenja savremenog doba, najvažniji zadatak je da decu naviknemo da prihvate i zavole što više raznovrsnog povrća u tanjiru.
Mi smo uporni, jer znamo da obroci sa drugarima u vrtiću pomažu čak i najizbirljivijim mališanima da prihvate nov ukus hrane, kao i ukus hrane koji su pre dolaska u kolektiv odbijali.
Poslepodnevna užina obezbeđuje ostatak energije i hranljivih materija, omogućava ravnomerno raspoređivanje količine unete hrane i održavanje normalnog nivoa šećera u krvi, sprečava opterećenje organa za varenje.
I u ovom obroku pratimo savremene preporuke, te stoga smanjujemo količinu rafinisanog šećera i prerađenih namirnica u korist prirodnih, domaćih namirnica visoke biološke vrednosti, koje nisu tako česte u porodičnoj ishrani.
Zahvaljujući timskom radu naših vaspitača, zajedničkoj posvećenosti, kreativnosti, iskustvu i vrhunskom umeću naših kuvarica, na najbolji mogući način deca se stimulišu da probaju i prihvate neka, možda malo drugačija, ali veoma ukusna i hranljiva jela!

Vraćamo u „modu“ domaća tradicionalna jela, naravno pripremljena postupcima koji obezbeđuju očuvanje i maksimalno iskorišćavanje hranljivih sastojaka; dobre, stare specijalitete naših baka – domaću supu, sarmice od zelja, musake; domaća peciva koja zapravo obiluju kvalitetnim hranljivim sastojcima i izuzetnim ukusom!
U nameri da ih naučimo da prepoznaju i zavole prirodne ukuse, tradicionalne namirnice i jela koja su nepravedno zapostavljena, nastojimo da decu uvedemo u svet zdravlja i naučimo ih da uvek izaberu taj put!
U istom nastojanju…

Milica Trtak, viši dijetetičar nutricionista,
saradnik PU „Mali istraživači“