PU Mali istraživači ima sopstvenu proizvodnu kuhinju!

ISHRANA DECE U PREDŠКOLSКIM USTANOVAMA

Savremena nauka o ishrani i brojna naučna saznanja ukazuju da je ishrana jedan od najznačajnijih faktora životne sredine koji utiče na zdravlje i kvalitet života.
Uloga i značaj pravilne ishrane naročito dolazi do izražaja u detinjstvu, kada dolazi do najintenzivnijeg rasta i razvoja. Smatra se da predstavlja osnovu zdravlja za ceo život.
Pravilnom ishranom u detinjstvu, obezbeđuje se i pravilan fizički intelektualni, emotivni i socijalni rast i razvoj!
Porodica tu ima najznačajniju ulogu. Pri tom, treba naglasiti da su skladni odnosi u porodici, emotivna toplina i pažnja prema detetu od presudnog značaja, ne samo na psihosocijalni razvoj, već i na karakter ishrane deteta. Međutim, pored porodice, značajan uticaj na razvoj, vaspitanje i stvaranje navika kod dece ima i predškolska ustanova, budući da tu deca provode veći deo dana. Usvajanje pravilnih navika hranjenja i ispravljanje grešaka u porodičnoj ishrani (koja je često nepravilna ili nepotpuna u neophodnim hranljivim materijama) predstavlja važan deo procesa socijalizacije i osamostaljivanja deteta.
Ishrana dece u predškolskim ustanovama treba da se zasniva na principima pravilne ishrane dece predškolskog uzrasta i zakonskih propisa koji uređuju oblast predškolskog vaspitanja i obrazovanja, zdravstvene zaštite i bezbednosti hrane.

Pravilna ishrana u ustanovi ima:

1. zdravstvenu ulogu – pravilna ishrana predstavlja osnovu očuvanja i unapređenja zdravlja za ceo život, važan je faktor prevencije mnogih hroničnih nezaraznih bolesti i korektor je porodične ishrane;
2. vaspitno-obrazovnu ulogu – razvijanje pozitivnih navika, obrazaca ponašanja i formiranje kulture ishrane, kao sastavnog dela kulture življenja i negovanja zdravih stilova života.

Ishrana dece u predškolskoj ustanovi treba da zadovolji sledeće kriterijume:

1) zdravstvenu bezbednost hrane – zdravstveno ispravne namirnice (fizičko-hemijski i mikrobiološki ispravne namirnice);
2) sanitarno-higijenske uslove skladištenja i čuvanja namirnica, pripreme i distribucije gotovih obroka, u skladu sa principima dobre higijenske i proizvođačke prakse;
3) pravilan način pripreme i odgovarajući način serviranja hrane, u cilju postizanja odgovarajućeg estetskog izgleda hrane i povoljnog efekta na apetit kod dece.

Osnovni zadatak organizovane ishrane dece u predškolskim ustanovama je:

U zavisnosti od uzrasta i dužine boravka dece, obezbeđenje adekvatnog unosa energije, hranljivih i zaštitnih materija.

Prema Pravilniku o bližim uslovima i načinu ostvarivanja ishrane u predškolskoj ustanovi („Službeni glasnik RS“, 39/2018) za celodnevni boravak dece neophodno je obezbediti 75% energetskih potreba i 90% dnevnih potreba u sastojcima značajnim za pravilan rast i razvoj – proteinima, vitaminima i mineralnim materijama.

Program ishrane dece u našoj predškolskoj ustanovi zasniva se na propisanim načelima pravilne ishrane:

1. Racionalna ishrana – planiranim dnevnim obrocima obezbeđuje se adekvatan energetski unos u odnosu na uzrast i pol.
2. Optimalna ishrana – dobro izbalansirana ishrana koja obezbeđuje sve hranljive i zaštitne materije, u skladu sa Normativima ishrane dece u predškolskim ustanovama.
3. Raznovrsna ishrana – koja obezbeđuje zastupljenost svih grupa namirnica, pri čemu prednost dajemo biološki vrednim namirnicama, a koje su manje zastupljene u porodičnoj ishrani.
4. Sezonska ishrana – vodi se računa o zastupljenosti namirnica u skladu sa godišnjim dobom.
5. Uravnotežena ishrana – odnosi se na pravilan dnevni ritam obroka, koji podrazumeva serviranje obroka u određenim razmacima od 2,5 do 3 sata, u skladu sa fiziološkim potrebama dece, kao i na poštovanje preporučene procentualne zastupljenosti u odnosu na ukupni dnevni obrok.

Doručak predstavlja prvi dnevni obrok koji se konzumira nakon dužeg perioda bez hrane i kao takav treba da „probudi“ naš mozak i telo, osveži organizam, omogući brzo dobijanje energije za predstojeće aktivnosti, podstakne rad organa za varenje i slično. Treba da podmiri 25% ukupnih energetskih potreba dece i pri tom da sadrži sve neophodne hranljive materije, naročito zaštitne.
Sveže voće ima visoku biološku vrednost – visok sadržaj sastojaka koji povoljno utiču na varenje hrane i iskorišćavanje hranljivih sastojaka, regulišu acidobaznu ravnotežu, rad nervnog sistema, enzimsku aktivnost i rad endokrinih žlezda. Najbolji fiziološki efekat ima kada se konzumira samostalno, kao poseban obrok, te ga stoga mi dajemo kao prepodnevnu užinu.
Ručak tradicionalno predstavlja glavni obrok i treba da obezbedi najviše energije i hranljivih materija. Međutim, imajući u vidu značaj povrća u smislu obezbeđivanja neophodnih zaštitnih materija i prevencije brojnih oboljenja savremenog doba, najvažniji zadatak je da decu naviknemo da prihvate i zavole što više raznovrsnog povrća u tanjiru. Mi smo uporni, jer znamo da obroci sa drugarima u vrtiću pomažu čak i najizbirljivijim mališanima da prihvate nov ukus hrane, kao i ukus hrane koji su
pre dolaska u kolektiv odbijali.
Poslepodnevna užina obezbeđuje ostatak energije i hranljivih materija, omogućava ravnomerno raspoređivanje količine unete hrane i održavanje normalnog nivoa šećera u krvi, sprečava opterećenje organa za varenje. I u ovom obroku pratimo savremene preporuke, te stoga smanjujemo količinu rafinisanog šećera i prerađenih namirnica u korist prirodnih, domaćih namirnica visoke biološke vrednosti, koje nisu tako česte u porodičnoj ishrani.
КO DOBRO HRANI – DOBRO LEČI!

U tom nastojanju,
saradnik za ishranu :
Milica Trtak, viši dijetetičar nutricionistaта